Прокі́менъ, гла́съ в҃:

Крѣ́пость моѧ̀ и҆ пѣ́нїе моѐ гдⷭ҇ь, и҆ бы́сть мнѣ̀ во спасе́нїе.
Сті́хъ: Наказꙋ́ѧ наказа́ мѧ гдⷭ҇ь, сме́рти же не предаде́ мѧ.